Šta je “Zlatni sat”? Zašto je toliko važan za bebu?

Trenutak rođenja deteta je najuzvišeniji čin stvaranja i poklanjanja života. To je jedinstven momenat ispunjen snažnim unutrašnjim doživljajem uz buru emocija koje su kao takve neponovljive. Rađa se jedno novo biće koje treba da se navikne na neki drugačiji način života ali se takođe rađaju i mama i tata. Prvi sat tog novog života koji beba provede na grudima mame, u kontaktu koža na kožu, predstavlja duboku interakciju dva bića koja za rezultat ima stimulisanje fizičkog, emotivnog i mentalnog blagostanja. Značaj ovoga čina je toliko veliki da mu je dat naziv “zlatan”, “sveti”, “magičan” sat.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Američka pedijatrijska akademija (AAP), Akademija za medicinu dojenja (ABM), Program reanimacije novorođenčadi (NRP) su samo neke od renomiranih institucija koje u svojim protokolima promovišu primenu kontakta “koža na kožu” tokom prvog sata po rođenju.

Kako beba doživljava sam čin rođenja?

Pre rođenja dete se nalazi u sigurnom, poznatom, toplom vodenom okruženju uz obezbeđenje kiseonika i hranljivih materija. Poznati su mu zvuci maminih srčanih otkucaja, disanja, njenog glasa, šuma toka krvi kroz krvne sudove. Naviknuto je na blaga ljuljuškanja, laka i suptilna pomeranja ruku i nogu.

Činom rođenja, ono posle mučnog prolaska kroz pororđajni kanal, stiže u glasnu, svetlu, hladnu sredinu, njemu nepoznato okruženje puno pokreta, stranih zvukova i dodira.

Šta deluje umirujuće na bebu?

U tom momentu, stavljanjem novorođenčeta na kožu mame uz zagrljaj, privijanje i šaputanje, pokušava se ublažiti stres koji nastaje dolaskom u drugu životnu sredinu. Ritam disanja, otkucaji srca, poznat glas, položaj koji je sličan onome u materici, deluju smirujuće i olakšavaju bebinu adaptaciju.

Zašto su prvi utisci koje stiču značajni za novorođenče?

Kontaktom koža na kožu utiče se na bebin doživljaj prvih utisaka. Odvajanje od poznatog okruženja je veliki stres za dete. Od mame i bebe kao jednog bica, presecanjem pupčane vrpce nastaju dve fizički odvojene jedinke. U tim trenucima, osećaj poznatog okruženja, sigurnosti i spokoja su od ogromnog značaja za novorođenče. Tada, neposredno po rođenju, počinje proces adaptacije. Naučnici pridaju veliki značaj upravo prvom doživljaju života u spoljašnjem svetu. Smatra se da on utiče na oblikovanje i strukturnu organizaciju mozga.

Kakve se sve promene dešavaju u organizmu bebe tokom “zlatnog sata”, kada je ostvaren kontakt “koža na kožu” ?

Ovim kontaktom se prvo postiže fiziološka stabilnost. Beba se smiruje, smanjuje plač, stabilizuje se disanje a samim tim i snabdevenost krvi kiseonikom. Smanjuje se lučenje hormona stresa, održava poželjan nivo šećera u krvi, reguliše se krvni pritisak.
Držanjem uz kožu majke, sprečava se rashlađivanje bebe. To je posebno značajno zbog jos uvek nepotpuno razvijene sposobnosti termoregulacije. Rođenjem, iz tople sredine beba dolazi u hladnije okruženje. Vlažna koža čija je površina veća u odnosu na masu tela, nerazvijeno potkožno masno tkivo, kontakt sa rashlađenim površinama su neki od faktora koji pridonose gubitku toplote. Uz toplotu maminog tela, bebu je potrebno obrisati, pokriti i staviti joj kapicu.

Kako mame doživljavaju prvi susret sa svojim detetom?

Uzimanje bebe u naručje neposredno po rođenju uzrokuje nastanak prave poplave emocija. U osnovi tog psihičkog doživljaja se nalaze biohemijkse i hormonske reakcije. Oksitocin ili “hormon ljubavi” se u tom momentu intenzivno luči. Dovodi do opuštanja, smirivanja, razvoja osećaja zaštite i privrženosti. Kod mame stimuliše kontrakciju materice i smanjenje krvarenja. Takođe stimuliše laktaciju. Čak i svaki dodir bebine ruke po dojci tokom dojenja predstavlja snažan impuls za njegovo stvaranje.

Kaže se da kontakt “koža na kožu” utiče na razvoj mozga bebe? Na koji način se to dešava?

Ovim kontaktom se stimuliše optimalni razvoj mozga. Taj razvoj je pod uticajem senzornih nadražaja iz okoline. Mozak se oblikuje na osnovu iskustva koja beba stiče. Pozitivne senzacije koje uključuju kontakt sa majkom, njen miris, lagano ljuljuškanje, smiruju bebu, smanjuju bol, štede njenu energiju, poboljšavaju krvotok u mozgu, uspavljuju je. U procesu sazrevanja mozga, dodir i kretanje imaju ogromnu ulogu. Oni učestvuju u sazrevanju limbičkog sistema, dela mozga bitnog za razvoj emocija i memorije. Takođe učestvuju u neurointegraciji odnosno funkcionalnom povezivanju određenih struktura mozga.

Tokom “Zlatnog sata” se uspostavlja prvo hranjenje bebe. Sta stimuliše akt dojenja?

Prisni kontakt sa majkom je najbolji impuls za pokretanje instinktivne radnje u cilju ishrane a to je sisanje. Bez ičije pomoci, usmerenom i svrsishodnom motornom aktivnoscu beba će sama doći do bradavice i započeti dojenje. Narednih dana ova refleksna aktivnost, sisanje, će se sve više usavršavati. Suština je da akt sisanja započinje i regulise sama beba a ne mama.

Koje bebine aktivnosti mogu da se primete tokom “zlatnog sata”?

Postoji 9 faza bebinih aktivnosti koje se javljaju po određenom redosledu. Prvo nastaje porođajni krik kao rezultat prvog udaha i širenja pluca. Stavljanjem bebe na majčin stomak i grudi, plač prestaje i nastaje opuštanje koje traje nekoliko minuta. Buđenje je sledeća faza i praćena je laganim pokretanjem glavice ili usta, otvaranjem očiju. Potom ti pokreti postaju aktivniji, sa pojavom pokreta usana koji imitiraju sisanje i lagano meškoljenje i pokretanje trupa. Zatim sledi odmor. Potom kreće pokretanje slično puzanju sa ciljem dolaska do dojke. Odupire se nogicama, klizi, ponekad odigne glavicu. Upoznavanje sa dojkom je sledeca faza kada može lizati i dodirivati bradavicu. Ova faza može trajati i do 20 minuta. Potom počinje prvo sisanje. Nakon njega sledi spavanje, obično oko 1 do 2 sata nakon rođenja.
Tokom ovih faza novorođence ne treba forsirati, stimulisati, požurivati ili mu pomagati. Ono je rođeno sa refleksima i instinktima koji mu omogućavaju preživljavanje. Ritam i dužinu pojedinih aktivnosti će ono samo regulisati.

Gde je tata u celoj ovoj priči?

Osim samog akta dojenja, sve prednosti prvog međusobnog kontakta će biti prisutne. Beba po rođenju poznaje i tatin glas. Na ovaj način tata postaje aktivni učesnik ovog posebnog događaja. Ostvarivanje prisnosti i međusobnog povezivanja uz plimu emocija, su potpuno nov doživljaj za muškarce. I kod njih se u tim trenucima dešava niz hormonskih promena koje bude nova osećanja.

Nesporno je da je kontakt “koža na kožu” tokom “zlatnog sata” od velike važnosti i za bebu i za roditelje. Šta bi mogli da im poručimo kao zaključak?

Posmatranje bebinih aktivnosti, sagledavanje njihovih sposobnosti i spremnosti za život, “hvatanje” prvog pogleda oči u oči i početak samostalnog dojenja, roditeljima odmah pruža osećaj sigurnosti i samopouzdanja.
Uz odgovarajuće spoljašnje stimuluse i razvoj emotivne povezanosti i privrženosti sa roditeljima, bebe su sposobne da prevaziđu i neke za njih nepovoljne događaje. Roditelji su ti koji imaju zaštitnu ulogu, koji kontrolišu, ograničavaju, sprečavaju ili moduliraju izloženost bebe spoljašnjim uticajima. Na taj način im olakšavaju adaptaciju, daju osećaj sigurnosti, stimulišu razvoj samopouzdanja i samokontrole.