Povišena telesna temperatura je jedan od najčešćih simptoma u pedijatrijskoj praksi i jedan od najčešćih razloga za hitan odlazak u pedijatrijsku ambulantu.

Povišena temperatura sama po sebi nije bolest, već simptom bolesti odnosno fiziološka pojava koja nastaje kao odbrambeni mehanizam u borbi protiv infekcije. Može da nastane i kao normalan fiziološki odgovor na delovane endogenih i egzogenih pirogena, na primer: preutopljavanje, visoka spoljna temperatura, unošenje vrućih tečnosti i hrane…

Telesna temperatura se menja u toku dana. Najniža je rano ujutru (od 4-6 sati), a najviša kasno popodne (od 17-20 sati). Centar za temperaturu se nalazi u mozgu (hipotalamus) i njegova osnovna uloga je da održi stalnost telesne temperature od 36,1-37,2. Normalna temperatura je različita kod svakog čoveka. Termoregulacioni centri u novorođenčeta i male dece su nedovoljno razvijeni, pa previše odeće ili pretopla soba dovode do porasta temperature. U toku intezivnog mišićnog rada temperatura poraste i za 2 stepena.

• POVIŠENA TEMPERATURA – znači da je telesna temperatura viša od normalne i da je 37,8-38,2 (38,5) stepeni C.
• VISOKA FEBRILNOST označava telesnu temperaturu preko39 st.C.
• HIPERPIREKSIJA je temperatura preko 41 stepen C, kada se javljaju štetni efekti.

Meriti temperaturu pre obroka (na prazan želudac), kada dete miruje, po potrebi 2-3 puta dnevno. Ne buditi dete radi merenja telesne temperature.

Povišenu telesnu temperaturu ne bi trebalo uvek snižavati. Ona ima :

1. zaštitni efekat-usporava rast i razmnožavanje bakterija i virusa;
2. podstiče proizvodnju neutrofila, umnožavanje T limfocita;
3. može maskirati simptome i znake ozbiljnog oboljenja.

Načini merenja telesne temperature

Zavise od mesta merenja i vrste termometra. Kod nas se najviše meri:

1. aksilarna temperatura (pod pazuhom). Zavisi od trajanja merenja i tipa termometra.
2. rektalno merenje (u čmaru) – korist se najviše kod odočadi i najpribližnije je centralnoj temper. Ne preporučuje se kod novorođenčati, odojčadi sa prolivom, imunološkim poremećajima itd. Postoji rizik od rektalne lezije i bakterijske kotaminacije;
3. merenje oralne temperature – nije u širokoj upotrebi i može se koristiti kod starije dece (sarađuju). Ima promenljivu preciznost i može biti pod uticajem brojnih faktora: zapaljenske promene u usnoj duplji, unos toplih ili hladnih napitaka, temperatura vazduha itd;
4. timpanično merenje – u uhu (pomoću infracrvenih termometara, potrebno je da radi obučeno medicinsko osoblje);
5. na čelu – pomoću termometar trake, na principu tečnih kristala.

Najčešće upotrebljavani termometri u pedijatriji

1. DIGITALNI TERMOMETRI: koriste se za aksilarno, rektalno i oralno merenje. Precizni su, jeftini, kratko je vreme merenja i zvučni signal označava kraj merenja.
2. PLASTIČNE TRAKE SA TEČNIM KRISTALIMA koje se stave na čelo. Lako za upotrebu ali su nedovoljno precizni i tačni.
3. INFRACRVENI TERMOMETRI – merenje vrši medicinsko osoblje, brzi,precizni i jednostavni.
   a) TIMPANIČNI
   b) BEZKONTAKTNI – korišćeni na ulazu u zdravstvene ustanove kod pacjenata (infekcija Kovit).
4. ŽIVINI TERMOMETRI- se više ne koriste. Povučeni su iz prodaje zbog opasnosti trovanja živom ili intoksikacije živinim parama, kad se termometar razbije.

U kućnim uslovima preporučuje se merenje aksilarne temperature, digitalnim termometrom, za svu decu.

Kada odvesti dete na pregled

ODMAH – ako je u pitanju:

• novorođenče ili odojče mlađe od 3 meseca;
• odojče mlađe od 6 meseci, ako je temperatura viša od 38,5 st.C.
• bilo koji uzrast, ako je temperatura 39 st.C i loše opšte stanje deteta;
• ako je dete ranije imalo febrilne konvulzije;
• ako dete ima znake dehidratacije – uvučena fontanela kod odojčeta, suve usnice, obložen jezik, upale oči, suva pelena ceo dan…..
• jaka glavobolja, povraćanje, ukočen vrat, jak bol u abdomenu;
• neutešno plače, razdražljivo ili neobično pospano.
• boluje od neke hronične bolesti;
• ako temperatura traje duže od 3 dana;
• ako odaje utisak jako bolesnog deteta;
• u koliko temperatura ne može da se snizi i pored davanja antipiretika (sirupa za temp.).

Javiti se na pregled takođe

• ako dete izgleda bolesno i ako je temperatura pala;
• ako se pogoršava stanje deteta;
• temperatura se održava više od 24 sata, kod deteta mlađeg od 2 godine.
• temperatura se održava duže od 3 dana, kod deteta starijeg od 2 godine.

Primena antipiretika

CILJ DAVANJA :

• poboljšanje opšteg stana deteta;
• smanjenje gubitka tečnosti, odnosno prevencija dehidratacije. Popravlja se raspoloženje deteta, otvara se apetit, dete je aktivnije (opšte stanje je bolje).

Sirupi za temperaturu (antipiretici) daju se:

• kad je temperatura preko 38,5 (aksilarno). Ne bi trebalo nastojati da se temperatura snizi ispod 37.
• Deci, čija je telesna temperatura niža od 38, 5 st.C, ne bi trebalo davati sirupe za sniženje telesne temperature, ukoliko se normalno ponašaju, sem ako se radi o deci sa pridruženim hroničnim oboljenjima ili sa febrilnim konvulzijama.
• Ne davati preventivno, da bi se sprečio porast temperature. U literaturi je opisano da postoji mogućnost smanjenog imunog odgovora u dece koja su preventivno dobijala antipiretike.
• Oba leka koja se daju (PARACETAMOL ili IBUPORFEN) imaju približno istu efikasnost,ali je reakcija na lek individualna.
• Daju se kada je telesna temperatura (merena aksilarno) preko 38,5, uz poštovanje doze i učestalosti davanja.

PARACETAMOL I IBUPROFEN SU JEDINI ANTIPIRETICI KOJI SE PREPORUČUJU U DEČIJEM UZRASTU (sirupi u male dece). Nikako ne treba davati oba leka istovremeno. Ako dete ne reaguje na Paracetamol, treba probati Ibuprofen ili obrnuto (kad prođe dejstvo jednog, eventualno dati drugi).

Acetilsalicilna kiselina se ne preporučuje deci mlađoj od 15 godina (zbog udruženosti sa Rejovim sindromom).

PARACETAMOL sirup – (Febricet, Paracetamol, Panaterm, Miralgin……) Daje se 10-15mg/kg TT, na svakih 4-6 sati. Početak delovanja je za 30-60 minuta i traje 4-6 sati. Max.dnevna doza je 60 mg/kg/24 h. Rutinski se ne daje odojčadi mlađoj od 3 meseca.

IBUPROFEN sirup – (Brufen, Ibuprofen, Nurofen, Ibalgin, Ibumax….). Ima duži klinički efekat i daje se na 6-8 sati, 10 mg/kg pro dozi; max. 40 mg/kg/24 h.Ima brže i dugotrajnije dejstvo. Rutinski se ne daje:

• odojčadi mlađoj od 6 meseci (bubrežno tkivo u razvoju);
• deci sa Varicelom;
• dehidriranoj deci.

Kombinovana ili naizmenična primena primena antipiretika se ne preporučuje u rutinskoj praksi (nema dovoljno dokaza koji podupiru ili opovrgavaju rutinsku primenu kombinacije antipiretika). Može dovesti do niže telesne temperature tokom dužeg vremena, promoviše se fobičnost roditelja i ostaje pitanje u kojoj meri je ovakva primena netoksična.

Ne treba davati oba leka istovremeno, osim kod dece koja imaju febrilne konvulzije, pa je potrebno brzo sniziti temperaturu.

Koji antipiretik dati prvi

1. IBUPROFEN- ima nekoliko prednosti. Odličan je antipiretik i analgetik. Ima i antizapaljenski efekat. Paracetamol je dobar antipiretik i analgetik, ali nema antiinflamatorni efekat.
2. Efekat Ibuprofena nastupa nešto ranije i traje nešto duže (u poređenju sa Paracetamolom).
3. Predoziranje Paracetamola može dovesti do hepatotoksičnosti (oštećenja jetre) i smrtnog ishoda.To nije zabeleženo kod predoziranja Ibuprofena.
4. Većina dece na Ibuprofen odlično reaguje (iako je to individualna reakcija svakog deteta).
5. Ibuprofen je odličan i kod otalgije (bol u uhu), jer ima antiedematozno dejstvo i pomaže kod eliminisanja sekreta iz srednjeg uha.
6. Ibuprofen ne pogoršava simptome astme (primena nije kontraindikovana kod dece asmatičara).

Izbor oblika leka

Kod predškolskog deteta sirup je pravi izbor. Za male pacijente, koji nerado uzimaju sirupe, od velike pomoći je Ibuprofen koji sadrži 200 mg/5 ml, pa se dvostruko manjom količinom sirupa postiže isti efekat. Rektalna primena Paracetamola (sup.) se preporučuje u slučajevima povraćanja ili drugih stanja koja onemogućavaju davanje sirupa,na usta.

Druge metode za snižavanje telesne temperature

Alkoholne frikcije se ne savetuju, takođe i hladni oblozi ili tuširanje hladnom vodom. Može doći do paradoksalnog skoka telesne temperature, kao posledica vazokonstrikcije (skupljanja krvnih sudova). Može doći do kolapsa male dece, hipoglikemije i kome. Zabeleženo je i trovanje alkoholnim parama u odojčadi.

Ne stavljati obloge od različitih sastojaka: rakije, sićeta, krompira, luka…

Način rashlađivanja zavisi od toga da li je periferija detetovog tela topla ili hladna.
Ukoliko su šake i stopala hladni i dete drhti (groznica), raskomotiti ga, a šake i stopala trljati i tako zagrejati, da se rašire krvni sudovi, popravi cirkulacia. Hladna periferija pokazuje da temperatura i dalje raste. Dati antipiretik, ako to već niste učinili.
U koliko je periferija tela (šake i stopala) topla, dete se može kupati 10-tak minuta (do 20min.) mlakom vodom, t 32-33 stepena C. Razodeveno dete staviti u kadu, tuširati ili kupati mlakom vodom, sunđerom ili krpom vlažiti kožu deteta (2-3 prsta mlake vode u kadi). Ponavljati postupak dok temperatura ne padne ispod 37-38 stepeni, rektalno. Umotati dete u vlažan peškir, pelenu ili čaršav. Preko toga obmotati suvi peškir. Držati dete umotano 5-10 minuta i zatim obrisati suvim peškirom. Ponavljati postupak dok temperatura ne spadne ispod 38 st.C, rektalno.

Zaključak:

Povišena telesna temperatura može biti prijatelj, a antipiretik, neracionalno primenjen – neprijatelj detetu. Lekari i medicinske sestre – tehničari su primarni izvor informacija za roditelje i staratelje o tome kada i kako se snižava povišena telesna temperatura.

Dr Vesna Vojnović Čolović, specijalista pedijatrije
pedijatrijska ordinacija Kinder Care