Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Vakcinacijom se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.
Vakcine se sastoje od oslabljenih ili “iseckanih” mikroorganizama (virusa ili bakterija). Tako su napravljene da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom (odbrambenom) sistemu organizma da nauči da se bori sa izazivačima zaraznih bolesti.
Postoje i vakcine koje sadrže delove hemijskih supstanci (toksina) kojima mikroorganizmi napadaju čoveka i izazivaju veoma teška oboljenja (na primer tetanus, a nekada davno i difterija).
Šta se dešava u organizmu deteta koje je primilo vakcinu
Kada se vakcina da detetu odbrambeni (imunološki) sistem “vidi” sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti. Počinje proces stvaranja otpornosti na mikroorganizam (ili toksin) koji se sastoji u stvaranju antitela, ali i “uvežbavanju” pojedinih imunoloških ćelija za borbu protiv prouzrokovača bolesti.
Kako smo već napomenuli, vakcina ne može da izazove bolest, ali ona stimuliše da imuni sistem nauči da prepozna mikronapadače, tako da ako nekada oni stignu u organizam biće uspešno “eliminisani”. To je suština imunizacije.
Zašto ih dajemo tako rano – Vakcinacija već u prvim danima života
Novorođenče dolazi na svet sa jednom urođenom „dozom imuniteta“. Nešto antitela (to su proteini – borci protiv mikronapadača) beba preuzme od mame. Ali beba ima i svoj odbrambeni sistem u kom učestvuju koža i sluznice kao fizička barijera i određene vrste ćelija krvi koje uništavaju štetne mikroorganizme. Prvi meseci života su ujedno i početak prve faze sazrevanja imunološkog sistema deteta. Zato je logično da se u taj proces sazrevanja “ugrade” i važne imunološke informacije o prouzrokovačima opasnih infekcija, a to se nesumnjivom najbolje sprovodi ranom vakcinacijom.
Zašto se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)
Imuni sistem je jedna veoma složena armija različiti ćelija – vojnika, i biohemijskih procesa i supstanci koji učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa. Prilikom pravljenja nekih vakcina (što je jedan veoma složen farmako-tehnološki proces) prouzrokovači bolesti (virusi, bakterije ili toksini) moraju biti oslabljeni tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali stimulišu detetov imunitet. Trajanje ovako stečene imunosti razlikuje se od vakcine do vakcine, minimalno iznosi 3 do 5 godina.
Zato je potrebno “osvežiti pamćenje” odbrambenog sistema i ponavljati iste vakcine da bi se došlo do potpune imunizacije, dakle sigurne zaštite od mikroorganizama protiv kojih se vakcinacija sprovodi.
Ima li neželjenih efekata vakcinacije
Naravno da ima, ali su kod ogromne većine dece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmako-tehnoloških postupaka dobijene su “čiste” vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.
Najčesće se javljaju i takozvane lokalne reakcije (na mestu uboda) – otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i “kenjkavosti” beba.
Porast temperature, koji je retko drastičan, traje par dana (to su takozvani sistemski neželjeni efekti). Sve to, kod ogromne većine beba, prođe sa malo analgetika, a često i bez lekića, a dete će za par dana zaboraviti na vakcinu.
Izuzetno retko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije koje se lako uočavaju od strane roditelja i brzo dovode decu pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su pravi raritet.
Jedno je sigurno – neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija pruža.
Koje su obavezne vakcine u prvoj godini života
Naš imunizacioni protokol predviđa sledeće obavezne vakcine:
- BCG vakcina – protiv tuberkuloze
- Di – Te – Per protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (pertusis), Polio – protiv dečje paralize , HiB – protiv opasne bakterije Hemofilus influence (Haemophilus influenzae)
- Vakcina protiv hepatitisa B
Da li ima još neka vakcina koja je u sistemu redovne vakcinacije a prima se kasnije?
- MMR vakcina – male boginje, zauške ,rubeola
- Revakcina DT-Per-HiB-Polio
- Revakcina DT-Polio
Kada se daju
BCG vakcina se daje u porodilištu, kao i prva doza vakcine protiv hepatitisa B.
Revakcinacija (druga doza) protiv hepatitisa B se sprovodi mesec dana posle prve doze. Treća doza se daje pet meseci posle druge (šest meseci posle prve doze). Hepatitis B je infekcija uzrokovana hepatitis B virusom (HBV), koji se prenosi preko oštećenja na koži ili preko sluznica u slučaju izloženosti zaraženoj krvi ili telesnim tečnostima. Veoma je zarazan i odlično je da je vakcinacija protiv Hepatitisa B u sistemu redovne vakcinacije za svu novorodjenu decu.
Di-Te-Per, HiB i polio vakcina se daju kada dete uđe u treći mesec, a još dve doze sa razmakom od 6 nedelja (dakle ukupno tri doze u prvoj godini života). Revakcina DT-Per-HiB-Polio vakcinom daje se godinu dana od treće doze u drugoj godini. Revakcina DT-Polio vakcinom u sedmoj godini i četrnaestoj godini
MMR vakcina – u drugoj godini i revakcina u sedmoj godini
Mogu li se vakcine kombinovati
Pokazalo se da kombinacije vakcina efikasno imunizuju dete, a tako se smanjuje broj“bockanja”beba. Kod nas je registrovana kombinovana petovalentna vakcina. Ova vakcina sadrži Di-Te-Per-Polio-HiB u sebi. Takođe postoji i kombinovana šestovalentna vakcina koja pored svih komponenti petovalentne vakcine sadrži i vakcinu protiv Hepatitisa B.
Kada dete nije za vakcinaciju
Ako ima jasne znake infekcije , povišenu temperaturu preko 38ºC i prateću antibiotsku terapiju savetuje se odlaganje vakcinacije najmanje za 7 dana.
Nove preporuke kažu da se deca, koje nemaju povišenu temperaturu, a imaju “kijavicu” (lako curenje nosića, a lepo jedu, raspoložena su, dobro spavaju) mogu vakcinisati.
